О књизи: 1999 / Искрено, одавно сам навикао да ово да је „Чубајс крив за све“. Нека врста националног страшила, бездушног идола. Једном речју - "Чубајс на глави!" Нећу да се правдам: нисам девојка и нисам кандидат за парламент да бих свима удовољио. Али ипак, по једном, најосновнијем питању, како ми се чини, веома бих волео да ме моји сународници разумеју. Да ли смо ја и моје колеге у приватизацији погрешили? Наравно, било их је, али нека баци камен на нас неко ко активно учествује у руским реформама, а не спроводи их. Међутим, у главном, у то сам уверен, били смо у праву. Кажу ми: „Ви сте Русији наметнули приватизацију која јој је била страна, наметнули сте јој антинародне тржишне реформе. Дакле, желим да одговорим: не! Нама – мени и мојој генерацији – сам живот је „наметнуо“ потребу за променом. Ове промене су се спремале постепено, постепено, када смо ми, ови који данас ближимо четрдесетој, како се каже, ходали испод стола. И те промене су нас обрушавале свом тежином, чим смо стали на ноге. Из низа субјективних разлога, они који су касније названи „Гајдар и његов тим” нашли су се у епицентру догађаја. Ово последње није важно: могу бити и друга имена. Али реформе – оне су улетеле у неизбежну судбину мојих вршњака. Време им је диктирало. Свако је за себе одлучивао: да их прихвати или да избегне, али није било воље која би могла да спречи ток историје…